Zemljine Sfere

Zemljine sfere se međusobno razlikuju po sastavu i osobinama i dele se na:

1. Unutrašnje (Zemljino jezgro, omotač jezgra i Zemljina kora (litosfera))
2. Spoljašnje(atmosfera, hidrosfera i biosfera)

Spoljašnje i unutrašnje sfere neraskidivo su povezane i čine jedinstvenu celinu u kojoj se materija nalazi u stalnom kretanju. Tokom geološkog razvoja, magnetizam, vulkanske erupcij, pomeranje tektonskih ploča i drugi procesi u unutrašnjosti Zemlje značajno su uticali i utiču na promene reljefa, klime i biosfere na njenoj površini..

Zemljino jezgro zahvata centralni deo planete i čini oko 30% njene masei ima poluprečnik 3.500km. Sastoji se iz unutrašnjeg jezgra, koje je u čvrstom stanju, zbog visokog pritiska, i spoljašnjeg koje je u rastopljenom stanju. Temperatura unutrašnjeg jezgra iznosi 4.700 stepeni celzijusa.
Sastoji se od nikla i gvožđa pa se naziva nife.

Omotač jezgra dostiže debljinu od 2.900km,a od jezgra je odvojen Gutembergovim diskontinuitetom. sastoji se od silicijuma i magnezijuma, pa se naziva sima. Izgrađen je od tri sloja:
1. Unutrašnji sloj
2. Spoljašnji sloj
3. Prelazni sloj
Gornji deo spoljašnjeg omotača do dubine od oko 400km naziva se astenosfera. Materija u astenosferi je u testastom stanju. U njoj dolazi do tektonske nestabilnosti usled strujanja magme.

Zemljina kora (litosfera) jeste površinski stenoviti omotač. Prosečna debljina je 20km, što predstavlja 0,3% Zemljinog poluprečnika. Sastoji se od silicijuma i aluminijuma pa se zove sial. razlikujemo dve kore:
1. Kontinentalna (25km - 70km)
2. Okeanska (6km - 11km)